Среда, Октобар 28, 2009
Пре сада
На спруду стоји
чупаво дете
из сандалa вире
му пете.
Спреда велики прст
расцветан
од лопте можда
одгонетам.
А ноге: два штапића
крива мало у О
kолено лево,
краставо.
У десној руци
кришка с пекмезом
нагрижена
у левој: плишана меца
покуњена.
Лице ратничко: пекмезом умазано
залогај образ набреко
кад га угледаш овако
одмах би утеко.
Окицама сева
док лења река полако тече
у реку зева
и стеже све јаче мече.
Његове мисли..
нека га мука забада
ко да одгонетне
можда је разлог дада?
Иза њега тополе и брезе
лишће трепери на поветарцу
кроз прозор песма лисја
у уво допире старцу.
Уздахну, прошлост га стеже
дрхтавом руком слику жуту
поред меце прашњавог
полако у картон леже.
Горин син